Окситоцин је неуропептид састављен од девет аминокиселина. Синтетизовано у оквиру паравентрикуларно језгро (ПВН) и супраоптичко језгро хипоталамус, чува се у задња хипофиза жлезда. Први пут откривен и вештачки синтетизован у 1906, његово традиционално препознавање као кључног физиолошког хормона се врти око покретања и одржавања порођаја; ритмичке контракције глатких мишића материце су примарни механизам деловања.
Постпартална млечна жлезда миоепителна ћелија контракција (олакшавајући како производњу тако и накнадно избацивање млека) је још једна добро документована суштинска улога. Инхибиција симпатичке нервне активности, смањење крвног притиска и кортизол концентрације, зарастање рана и сви повезани антиинфламаторни одговори су додатни физиолошки доприноси окситоцина.
На прелазу векова неуронаука је даље гурнула дефиницију окситоцина; друштвени неуропептид се појавио као тачнији опис. Животињски модели су пружили значајне доказе о томе рецептор за окситоцин експресија гена директно утиче на друштвено понашање. Друштвени и неурорегулаторни нивои деловања сада се виде као део онога што окситоцин „ради“.
Унапређење друштвене спознаје, међусобно поверење, разни облици емпатије и интимног повезивања се промовишу тиме. Посебно регулација стреса и емоција, кроз потискивање од хипоталамус-хипофиза-надбубрежна жлезда (ХПА) осовина, види окситоцин као кључни регулатор.
Клинички окситоцин учествује у основним физиолошким процесима – Г протеин спрегнути рецептори су широко распрострањени, и сви претходно наведени ефекти (кардиоваскуларни, психолошким, или на неки други начин) може се мерити и мери се као позитивни исходи његовог деловања. Психолошке интервенције за поремећаје из аутистичног спектра, социјална анксиозност, Посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) и више, сви су обликовани и донекле дефинисани окситоцином.
Секуенце
Цис-Тир-Иле-Глн-Асн-Цис-Про-Леу-Гли-НХ2 (Дисулфидни мост:Цис1-Цис6)
ЦАС број
50-56-6
Молецулар Формула
Ц43Х66Н12О12С2
Молецулар Веигхт
1007.19
Повезано истраживање окситоцина
1.Стимулирајуће Контракције материце
Од свог открића, окситоцин се првенствено користи за ову специфичну сврху – стимулисање контракција материце, стварање повољних услова за порођај. Везује се за рецепторе окситоцина (облик од Г протеин спрегнут рецептор) који се налазе на ћелијама глатких мишића материце. Активација специфичних калцијумски канали унутар ћелијску мембрану доводи до значајног повећања интрацелуларни калцијум концентрација.
Киназа лаког ланца миозина се тада активира, што доводи до горе поменутих ритмичких контракција најмање глатких мишића ендометријума. Ови „одозго надоле“.’ контракције веома личе на ручно гурање фетуса ка споља.
Клиничка испитивања су показала да интравенска примена смањује интервале контракција на између 2-3 минута; продужење трајања је такође добро документован ефекат, ефикасне порођајне контракције које се тиме формирају. Даља истраживања показују да контракције изазване окситоцином нису само средство за олакшавање порођаја, брзо затварање крвних судова након порођаја на месту раздвајања (спречавање крварења као један од важнијих исхода) игра скоро суштинску улогу.
2.Промовисање избацивања млека
Избацивање млека зависи од неуроендокриног рефлексног система, рефлекс спуштања. Одојче које сише мајчину брадавицу пружа почетну стимулацију, нервни завршеци који преносе поменуте сигнале у хипоталамус. Тамо се синтетише и ослобађа окситоцин, путујући кроз крвоток да би деловао на миоепителне ћелије (околне млечне алвеоле и мање канале), њихова контракција је крајњи резултат избацивања млека.
Једна студија је открила да је мајчинско понашање код женки мишева било потиснуто након тога 3 сати поста, активно лучење млека је једно од потиснутих понашања. Егзогени окситоцин је потпуно обновио ово понашање – директан доказ његове ефикасности у промовисању избацивања млека.
3.Промовисање просоцијалног понашања
Друштвене интеракције су у одређеној мери уграђене у људски мозак. Користи се првенствено себични појединци орбитофронтални кортекс (ОФЦ) да обради све облике 'друштвене вредности', просоцијалних појединаца више тако што амигдала. Равноправна расподела је природан просоцијални исход.
Показало се да администрација окситоцина гура себичне појединце ка више просоцијалном понашању.
4.Кардиоваскуларна регулација и поправка ткива
Кардиоваскуларне болести је водећи узрок смрти у свету. Инфаркт миокарда резултира масивним смрт кардиомиоцита; скоро потпуни недостатак капацитета за самопоправку код кардиомиоцита одраслих представља примарну препреку за било који облик опоравка срца.
После криогених повреда срца зебрице, истраживачи су приметили значајно повећану експресију мРНК окситоцина у мозгу, последични стални пораст окситоцина посебно у самом срцу. Хемијска инхибиција ове експресије окситоцина значајно је потиснула све мерљиве процесе поправке срца – активација нових епикардијалних ћелија је један од истакнутијих примера.
Ова студија је била прва која је јасно дефинисала кључну улогу окситоцина, промотивну улогу у бар неким аспектима поправке срчаних ћелија.
5.Анти-инфламаторно
Код разних облика кардиоваскуларних болести, стална инфламација ниског степена и повезани оксидативни стрес су још једна скоро универзална баријера за правилну поправку ћелија. Окситоцин значајно потискује ослобађање и накнадну експресију вишеструких проинфламаторних фактора, смањује стварање правих инфламаторних ћелија, и кроз побољшане (ендогена) антиоксиданси попут глутатион пероксидаза, ублажава све аспекте тог оксидативног оштећења.
6.Регулисање апетита и метаболизма
Окситоцин игра добро документовану кључну улогу и у апетиту и у општем метаболизму. Синтетизује се у неуронима хипоталамуса који пројектују близу свих региона мозга, појачава сигнале ситости (засновано на можданом стаблу) – скоро непосредна јака ‘пуноћа’ као крајњи резултат храњења.
Директно деловање централног нервног система на путеве тражења допамина смањује мотивацију за тражење хране која је висока (масти/шећер су главни примери). Студије су такође показале да окситоцин повећава инсулин из панкреаса β-ћелије, и побољшати хомеостаза глукозе.
ЦОА
ХПЛЦ
МС
